"Ali, ako se Milošević osudi i za ono što uistinu nije uradio; ako ispadne jedini krivac; ako ni svet ni mi iz ovoga ništa ne naučimo, Milošević će da dobije priliku da nam svima učini poslednje zlo. Zlo da, nepravedno oklevetan, sutra može da vaskrsne kao znamenje malog naroda koji se usudio da ne trpi veliko nasilje".
A nama pade kamen sa srca kad ga ubiše.Iako ispade kao da su ga osudili.

Nepravedno oklevetan, Milošević je vaskrsnuo kao znamenje naroda koji je neprijatelju predao svog predsednika - na Vidovdan. Kao što je Kusturica primetio, takav narod više nema čemu da se nada.

Prvo je NSPM objavio tekst Nebojše Bakareca u kome ovaj u stilu „ Kunem vam se, majke mi moje, Koštunica je pobedio“ uverava čitaoce da je Koštunica u prvom krugu dobio više od 50 odsto glasova.

Sada Vi na osnovu sociološko-psihološke analize ponašanja Marka Blagojevića, Šainovića, SIK-a i raznih pretpostavki („izgleda da je bilo dosta zloupotrebe i sa glasovima vojnika i zatvorenika“, „po onome što je izjavio Mlađan Dinkić nakon razgovora sa ljudima iz Saveznog zavoda za statistiku“....) pokušavate da sa svoje strane uverite čitaoce kako akteri prevrata 5. oktobra nisu falsifikovali rezultate glasanja.

Umesto svih tih zakletvi, analiza i slično, bilo bi najjednostavnije, najnormalnije ali i najuverljivije da građa o izborima nije spaljena u Narodnoj skupštini. Dosovska vlast je morala znati da će pre ili kasnije rezultati tih izbora biti predmet sumnje i polemike i zato bi tu građu čuvala, narodski rečeno, kao oči u glavi. A pošto su organizatori prevrata spalili tu građu, onda i mnogo manje rafinirana psihološko-sociološka analiza od ovih Vaših – govori da Koštunica nije dobio više od 50 odsto glasova. Frustrirani desetogodišnjim porazima na višepartijskim DEMOKRATSKIM izborima, dosovci su pribegli falsifikatu.

I još nešto. Preciznosti radi ne bi trebalo da koristite rečenice tipa „tog 27. septembra javnost je bila uverena da SIK u svemu laže“. Onih 50 odsto građana Srbije koji su glasali za Miloševića - ili POLOVINA JAVNOSTI - nije mislila da SIK laže.

Čitao sam do sledećeg pasusa: "... a onda su se miloševićevci dosetili sledećeg. Dodaće onoliko glasova koliko bude potrebno..."
Sa tim šta se ko dosetio, a šta nije, za mene je "sociološka analiza" završena.
Istina je sledeće, niko ne zna koliko je ko imao glasova, verovatno je Koštunica imao više, ali možda i nije, neutvrđeno je, koliko ne zna se, niko ne može da tvrdi sada koliko je glasova bilo ukupno, koliko Miloševićevih, koliko Koštuničinih. Za konačni rezultat to je potpuno irelevantno.
U toj atmosferi, oružje se delilo od strane Đinđićevih, postojale su vojne formacije na čelu sa Čumetom, Spasojevićem, Lukovićem, a bili su i drugi spremni.
Da je Milošević imao duplo više glasova, ništa mu ne bi pomoglo, za svrgavanje više nije bilo važno ništa. Nikad DOS neće moći da dokumentuje svoju pobedu. Nikad neće moći reći Koštunica je osvojio više od pedeset posto glasova. Drugog kruga nije bilo. Za moje poimanje realnosti Milošević je svrgnut bez izborne pobede, ili sa problematičnom izbornom pobedom. Nisam siguran ni da je Koštunica pobedio u prvom krugu, a znate zašto. Da je imao većinu, i to ubedljivu, održao bi se drugi krug, ovako DOS je omogućio Miloševiću da ode neporažen. Bio sam preko Okeana i nisam imao, niti sad imam ikakav interes da navijam i budem pristrasan, ali tad je ta pobeda bila sumnjiva, a sad, kad su se slegli utisci, gde su ti izveštaji, na osnovu čega je Marko Blagojević saopštio da će možda pobediti i u prvom krugu, čovek je živ, neka odgovori na to pitanje.
Onaj ko je pobedio obično ne spaljuje izborne materijale, a DOS ih je spalio. Možda je deset godina isuviše mala vremenska distanca, ali ta pitanja će se uvek vraćati. No, međutim, Čeda, Čume, Bagzi, Legija, Spasojević, Kum, Mihajlović, Perišić, Živković, Čavić i ostali što heroji što stratezi petog oktobra bi rekli, "...pare su u đepu, a Đinđić u grobu...".

Za odbranu S. Milosevica se zauzela i svetska intelektualna elita medju kojom su bili i g. Noam Comski i pokojni Harold Pinter. Da li to znaci da su i oni bili saglasni sa zlocinima koje je on pocinio ili bar zazmirili pred istim? Istina je zapravo suprotna. Kako neko moze pored forenzickog nalaza finskih patologa danas da prica o zlodelima na Kosmetu ili bilo gde. Sta je sa ratom u Bosni i izvestajima UN-a u vezi masakra na pijaci Markale, ili onog u ulici Vase Miskina. Srebrenica se ne sme ni spominjati jer je to dan zalosti u EU a iduce godine i u srbiji. Toliko je dokumentovanih dokaza o ratu na prostorima bivse SFRJ da je danas nakon svega vrlo neukusno braniti neodbranjivo : cinjenicu da su SAD uz evropske prijatelje Srbije ubile istu i njen narod.

Nisam siguran da razumem gde je Vaša dilema oko izborne krađe.
Ako sam na dobrom putu – postavljate teorijsku ( pa i praktičnu, ali nedokazivu ) mogućnost da Koštunica ipak nije pobedio u prvom krugu, tj. nije dobio više od 50% glasova ?
Recimo da je to moguće, ali zašto se zaustavljate na tim spekulacijama?
Onda postoji i teorijska mogućnost da je Milošević osvojio više od 50 %.
Slabašna osnova od koje polazite je ( opet teorijska ) mogućnost da se SIK u silnoj panici i nekontrolisanoj krađi potpuno izgubila u prostoru i vremenu, pa kao laža i paralaža – preveslala samu sebe ?!
Pa dobro.
Kako biste onda objasnili potpuno poklapanje rezultata kod DOS – ovih, radikalskih i SPO - brojača ?
Zašto bi Radikali i SPO – vršioci vlasti učestvovali u nekoj ujdurmi koja će ih odatle skloniti, a neke Boga mi poterati i prema sudu?
Kako su uskladili sve to?
Šta god ja mislio o Radikalima ( setiće se svi koji su pratili izbore i brojanje ) njihovi preliminarni rezultati su bili reper za sve ostale. Proverite i videćete. Nikad nisu promašili ili tendenciozno menjali.
Zašto bi sada to učinili? Za čak toliko procenata i na svoju štetu?

Pravo pitanje za mene je : Otkud to da u ovom trenutku vadite ovu i ovakvu teoriju?
Sasvim slučajno ili imate neki razlog?
Čak i da je realna a ne ovako hipotetička, neverovatna i nedokaziva – nikakav istinski efekat ne bi mogla dati. Ako nije za internu upotrebu onda je stidljivo posipanje pepelom i simbolični pokušaj iskupljenja za otvorenu i iskrenu podršku u rušenju režima.
Grize li Vas zaista savest ili ne mozete da podnesete Tadića?
Ovo drugo potpuno razumem, ali prvo nikako ne bih mogao da shvatim.

Bilo bi lepo kad bi Antonic napisao jednu slicnu kriticku analizu,Djindjiceve,Kostunicine,Tadiceve vladavine.
Zao mi je sto Antonic jos uvek ne odstupa od ovakvog teksta.
Praviti poredjenja Milosevica sa nekim africkim tiranima ,pa izvlaciti zakljucke u korist SMa je malo preterano.
Misljenje DJ. Vukadinovica da u poredjenju sa danasnjim politickim kupusistem Milosevic izrasta u epohalnu figuru je mnogo tacnije.

Slobodan Milošević je bio „otac nacije“ u kritičnom istorijskom vremenu po Srbe. Ko to tada nije razumeo taj nikada ništa (od onog što je bitno po srpski narod ) neće razumeti. Sveopšti koordinisani napad na srpski nacionalni korpus desio se u tom periodu (u Krajini, u Republici Srpskoj, na Kosovu i Metohiji). Protiv Miloševića je bio otvoren najširi mogući front (i spolja i iznutra). Tada, kada je bio potreban homogeni egzistencijalni nacionalni odgovor, u vremenu potrebne mobilizacije nacije, u sred odbrambenog ratovanja Srba, njemu otvaraju „demokratsko pitanje“ u Srbiji. Otvarati demokratsko pitanje u sred rata je čista antinacionalna subverzija. Zašto takvo pitanje nije otvarano u susedstvu, u drugim bivšim republikama? Da li je tamo možda bilo demokratskije? Fokus je bio na Miloševiću koji je maestralno i svojom genijalnošću odolevao nečuvenoj, selektivnoj i udruženoj zlikovačkoj agresiji protiv jednog malog, slobodoljubivog naroda koji se po tome istorijski potvrdio. Pseudointelektualna ,komformistička, samoproglašena, amoralna i narcisoidna srpska kvazielita tragala je za kvorumom koji će ulicom srušiti Miloševića i time oslabiti za odbranu tada odlučnu Srbiju.

Mislim da je Natasa u pravu.Antoniceva analiza tadasnjeg rezima je ipak manje-vise objektivna i uravnotezena.Milosevic je bio samo jedan nesto iznadprosecni aparatcik koji nije uspevao da izadje na kraj sa svojom Magbeth-suprugom.

@Bojan
Slažem se sa vama. Mogućnost da je Koštunica osvojio manje od 50 posto, a da SIK nije to mogao ubedljivo da demantuje je ravna nuli. Imali su desetak dana da činjenicama demantuju tvrdnju da je Koštunica osvojio 50 posto. Zašto oni to nisu uradili?

Vašu sliku Miloševića kao vladara nisam do sada video .
Zaista se mogu složiti sa praktično svim Vašim stavovima.

Upravo tako. Strašljivi i nesposobni palanački aparatčik koji se našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme i neverovatnim spletom okolnosti se dočepao najodgovornije funkcije u zemlji.

Svoje jeftine palanačke metode koji su tako dobro uspevali kod polupismenog biračkog tela unezverenog nestankom Doživotnog Najvećeg Druga je pokušao da promoviše među krupnim igračima i ozbiljnim političarima u međunarodnim odnosima.

Redom je upadao u konflikte i bivao otreskan o ledinu, a rešenje je potražio u tvrdoglavom inaćenju i kontriranju svima i svačemu.
Recept za propast nije mogao biti bolje sklopljen.
Ubrzo smo bili posvađani sa svom dojučerašnjom „braćom“ , s tim što su oni okupljali saveznike a mi smo ih terali. Crvena marama je zalepršala i korida je mogla da počne.
Nije se žalilo ni na žrtvama ni na trudu, naravno – dok su ginula tuđa deca. Kad bi video da je poraz na pomolu – dizao je ruke i proglašavao pobedu. Bes nemoćnog nesposobnog frustriranog luzera je iskaljivao na kritičarima i opoziciji tražeći izdajice i krivce za sopstvenu glupost.
Beskonačni niz poraza i promašaja je ipak morao imati kulminaciju. Tako smo došli do kraja:
Poniženi, poraženi, proterani, osramoćeni, odbačeni, ispljuvani, okrvavljenih ruku najureni smo sa dela sopstvene teritorije i oterani na sud kao ratni zločinci.
Eto..... postoji li nešto gore što jedan vođa može uraditi svojoj naciji ?
Ja ne znam. Zna li neko?
PS. za sitnice ( pljačku, kriminalizaciju, nepotizam i bezakonje ) mu možemo i progledati kroz prste.

A to ko je imao koliko glasova i ko je zaista poebedio, je sekundarno pitanje. Stvari i događaji se vrednuju ne po nečijim željama već po krajnjem razultatu koji daju.Sa tog stanovišta peti oktobar (a naročito ono što je usledilonakon njega) je svakako jedna od najvećih tragedija srpskog naroda i srpske države. To je dan kada je srpski narod bio zaveden da radi u korist svoje vlastite štete.

Angele, potpisujem svaku Vašu reč uz jednu ispravku: samo polovina naroda je bila zavedena. Ali, budimo hrišćani i recimo - Slobo, oprosti im.

U vašem tekstu nedostaje još samo jedna floskula iz vremena bombardovanja, a to je da je Slobodan Milošević novi Hitler. Uostalom tu misao ste izneli na stranicama NSPM više desetina puta.
Inače, ta repetitivnost, ponavljanje istih rečenica dok se sagovorniku ili kontraparu ne počne od silnog ponavljanja vreteti u glavi i na kraju ne prizna, "jeste, sve je tako, samo molim te prestani da ponavljaš" je u stvari najveći dokaz da drugih dokaza nema.
Sada ću sa zadovoljstvom da parafraziram Emira Kusturicu i hrvatske, slovenačke, bošnjačke, a bogami i ovdašnje komentare, Basara, vi i slični tipa Hitler-Slobodan.
Možda Slobodan i jeste isti Hitler, ali postoji razlika u prihvatanju Hitlera i Miloševića. U Sloveniji nikada niko nije našao da kaže i jednu lepu reč za Slobodana, a bogami kad je Hitler dolazio 1941 u Maribor, ono su bile ovacije odobravanja, oni snimci, i vi ih Bojane Todoroviću, te snimke dočeka Hitlera u Mariboru i njegove reči "Napravite mi ovu zemlju Nemačkom" možete videti na YU tubu. Pogledajte to oduševljenje, zastave, poljubci, iznošenje beba, osmesi od uva do uva, sa dirktnim pogledom u kameru bez stida i zadrške. Zaista doček najdražeg gosta.
Ili Hrvati. Kad su to i gde Hrvati klicali "Hajl Slobodan", a bogami stadioni se i danas u Hrvatskoj ore od poklika "Hajl Hitler".
Ili Bošnjaci. Kad je bilo koja bošnjačka vojna jedinica postrojena skandirala "Hajl Slobodan Milošević", a pogledajte snimke i videćete i Handžar diviziju iz 1941 i njihove naslednike iz 1992 kako skandiraju "Hajl Hitler".
Dakle, ako je Slobodan Hitler, zašto je drugačije prihvaćen nego bivši Hitlerovi vojnici, Izetbegović, Valdhajm, Genšer itd.
Ima li tu za vas neke kontradikcije?

Tog 5.oktobra 2000. mene nije DOS ubedio da je dobio, već me je SPS ubedio da je IZGUBIO izbore u prvom krugu. I tada i sada znala sam da se pravi izborni rezultat verovatno nikad neće saznati i da je sve u odlučnosti ili neodlučnosti naroda da prekine vladavinu Miloševića. Ja sam, lično, bila umorna od poraza koji su mi predstavljani kao pobede, počev od Knina pa do pobede nad NATO snagama 1999. Bila sam umorna i od svoje bede, švercovanja benzina i putovanja za Mađarsku, neplaćenih računa, RTSa, PINKa,Košave, Karića, Jezde, Dafine,JULa, prenosa suđenja Šešelju i onom advokatu koga je nakautirao u nekoj emisiji... Bilo mi je žao što se želja, muka i krv ovog naroda prosipala uzalud.
Iako i danas mislim da je Milošević trebalo da ode sa vlasti, moram priznati da mi napamet nije padalo da je GLAVNA IDEJA VEĆINE DOSovih LIDERA bila LIČNA DOBROBIT na štetu Srbije. Ja sam tog dana izašla na ulice da bi Srbija stala na svoje noge a ne da postane marionetska država.
Danas sam isto umorna od diplomatskih poraza koji mi se predstavljaju kao pobede, rezolucija koje me prave zlikovcem i otimaju deo moje Srbije, Jovanovićevih prljavih ruku podpredsednika vlade, Milovanovićevih vila i nestanka sa političke scene, Živkovićevih vinograda, Dinkićevih reformi,akcija i poslova veka, Đelićevih pošteno zarađenih miliona evra u Srbiji sa najnižim platama u regionu, otporaša poslanika koji u skupštini igraju pasijans na kompjuteru (Bidža je pevao ali na za vreme rada već u pauzi), Marka Karadžića koji vređa i omalovažava, evropskog B92 i velikog brata, farmi....
SVE JE ISTO SAMO NjEGA NEMA

Vo vremja ono, neposredno pred rat, kada predsednici republika održavahu seriju sastanaka diljem bivše Jugoslavije u nastojanju da razreše krizu, novinar jednom svakom od njih postavi pitanje koje je glasilo otprilike ovako: "Da li biste se osećali krivim zbog žrtava koje bi se pojavile ukoliko u Jugoslaviji izbije građanski rat?"
Svi, ali svi osim jednog, odgovorili su da ne bi osećali nikakvu krivicu. Izuzetak je bio Milošević, koji je odgovorio da bi u tom slučaju svakako osećao grižu savesti.
Savest Milošević pominje i u svom obraćanju od 2. oktobra 2000. godine.
"Savest" je u politici uopšte nepristojna reč, i čovek mora veoma pažljivo pratiti rad i ponašanje određenog političara kako bi dokučio da li u njemu ima barem tragova iste.
U desetogodišnjem periodu između te dve Miloševićeve izjave često mi se činilo da taj čovek u sebi nema ni zrna savesti. Danas znam da mi se to samo pričinjavalo.
Miloševiću nije bilo potrebno da bude tiranin. Najgrlatije protivnike uvek je lako mogao da kupi, što je redovno i činio. Ili da im "pomogne" da pred narodom sami obnaže svu niskost koja se u njima krije.
Tako se desilo da je do izbora 2000-te godine (ali samo do tada!) Koštunica ostao jedini akter na sceni u čijem se javnom radu nije mogla naći neka mrlja, i koji je imao kakvu-takvu političku težinu. I ako je Milošević bio samo "strašljivi palanački aparatčik koji se čudnovatim sticajem prilika našao na mestu koje daleko nadmaša njegov um i njegov karakter", kako to prof. Antonić veli, onda svi mi ostali građani Srbije, koliko nas ima - možemo biti samo manje od toga.
Jer, danas znamo da Miloševića ni sramno izručenje tzv. međunarodnom sudu nije omelo da se ponaša kao državnik, umesto da ide na trgovinu i ustupke poput nekih tamo Babića i Plavšićki.
Sve što je Milošević izgubio - izgubio je u ratu protiv spoljnih neprijatelja i u borbi s unutrašnjim protivnicima.
Njegovi "naslednici" su sve što je preostalo rasturili u mirnim uslovima, neometani od unutrašnjih protivnika.

Ovo je čisto razočarenje, ova analiza je toliko tanka i tendeciozna da to vrijeđa a još više što je ispala iz pera i glave uvaženog profesora. Gledati odvojeno djelovanje Predsjednika i Imperije (tu definiciju američkog zla sam prvi put pročitao u Antonićevim tekstovima) je stvarno amoralno i dozlaboga naivno. I to poređenje sa afričkim ljudožderima, mislim STVARNO! Podsjetimo se da u vrijeme najžešće torture i samodržavlja Predsjednikovog, nepojmljive strahovlade, Indeksovo radio pozorište u sred Beograda po bezbroj puta izvodi komediju u kome se rugaju i blate i Predsjednika i njegovu porodicu i cijelo srpsko rukovodstvo. U to isto vrijeme Bora Đorđević objavljuje pjesme u kojima beskompromisno šiba i to na način koji je najblaže rečeno VULGARAN. Kakav je to strašni VOĐA, strah i trepet, koji pred svojim nosem gleda ova izrugivanja. E to je demokratija. Ko danas smije nešto reći protiv europskih zacrtanih stranputica i bezalternativnog promotora istih. Ovo danas je TIRANIJA ali to danas ovdje i sada moramo zvati demokratija jer tako hoće Imperija. To nije teorija zavjere već je to praktično usvajanje u Skupštini Srbije sa 126 ručica u zraku Deklaracije o genocidu, usvajanje Statuta odnosno državnosti Vojvodine, predaje i ozvaničenja državnosti Kosova. Nacionalne politike koja je čista izdaja. Vuk Drašković reče večeras da nije samo Slobo kriv već i narod koji je glasao za njega. Dakle Doris Pak je bila u pravu kad je skoro svečano izjavila da je po uzoru na kaznu nad njemačkim narodom nakon drugog svjetskog rata treba kazniti i srpski narod trajnim oduzimanjem Kosova. A u cijeloj priči nema ni neslavne uloge Milorada Dodika koji je tih godina vladao Republikom Srpskom i koji je na teritoriji Srpske pravio logističku podršku petooktobarskim anarhistima, medijsku, novčanu i svaku drugu. Velika je ovo bila operacija u režiji Imperije da bi je jedan Slobodan Antonić mogao pojednostaviti u ovoj kukavnoj analizi. Najlakše je i po Imperiju najbolje reći SLOBA JE KRIV ZA SVE! Malo morgen

(nastavak)
A rasprava o tome da li je Koštunica na izborima 2000-te godine pobedio u prvom krugu ili nije - potpuno je bespredmetna, ukoliko znamo da su Amerikanci uložili 70 miliona dolara u kampanju DOS-a i potplaćivanje ključnih figura iz Miloševićevog okruženja. U tom slučaju, ako sam dobro obavešten, kompletni izbori se smatraju nelegalnim (zbog mešanja stranog faktora u unutrašnje stvari suverene države), te su po zakonu morali biti poništeni i ponovljeni.
I da: ako nam je kao narodu još preostalo nešto od ugleda u svetu, to je upravo plod Miloševićeve delatnosti kao "znamenja malog naroda koji se usudio da ne trpi veliko nasilje" - sviđalo se to nama ili ne.

Da li je neko večeras gledao na RTS-u specijalnu emisiju o "petom oktbru"? Da li je neko čuo kako su obučavani u Mađarskoj, do detalja? Da li je neko čuo kako su unosili dolare u kragnama od jakni... Da li je neko zaključio da je sve to bio završetak agresije iz 1999-te godine?!
Da li vam je "bre" jasno da je sve to bilo delo VELEIZDAJE!

Pa da li je moguće da još po nekome na ovom sajtu (kao recimo uvaženoj Biljani Nikolić koju posbno cenim) sve to nije jasno?
Pa ljudi, da li shvatate da smo tada okupirani crnje nego u vreme sultana Murata i da je baš tada otpočelo "četristogodišnje ropstvo". Da je to bio početak kraja, i da nam spasa nema...
I ne treba, ionako su ovo "poslednja vremena"... doći će Hristos po drugi put i "sve što je bilo tajno, postaće javno"... Daće Bog da se što pre Otkrovenje Svetoga Jovana obistini. Da dođe kraj ovozemaljskim mukama. i da počene "život budućeg veka"...

@Vojvođanin
Ta rečenica više govori o Kruniću nego o Miloševiću.

Nisam bio ni za milosevica ni za DOS. Bio sam protiv jednih i drugih, ali kada pogledamo sta je tzv. ujedinjenia opozicija Srbije uradila od Srbije mislim da je Milosevic bio mala maca. Predskolski delikvent. Drugo, kako je moguce da neko ko drzi do krunskih dokaza zapali iste? Koji je povod bio da se unisti dokazni materijal o pobedi Kostunice u prvom krugu izbora? Srbi su i naivni i neprosveceni. Jedno ide s drugim. Stoga im je ostalo da teoretisu i polemisu ko je bio bolji. Po meni je bolji onaj ko je manje napravio stete a u ovom slucaju to je ocigledno Slobodan milosevic i njegova ''pogubna'' politika. Uzgred budi receno, veceg papanluka Srbi se nisu nagledali nego od dolaska DOS-ovaca na vlast. Veceg neukusa, kica, verovatno je to ta sloboda za koju se borimo. I danas kada im nije nesto po volji oni se pozivaju na devedsete. Moze kod Srba sve u tvrdu glavu osim pameti.

Gorane,pročitajte ponovo moj komentar. Hvala na poštovanju, ono je obostarno i kad se slažemo i kad se ne slažemo u nekim stvarima.
Rezolucija o Srebrenici 2010.ne opravdava predaju Knina, povlačenje rezolucije UN ne opravdava "pobedu" nad NATO 1999, Đelićevi milioni ne opravdavaju Kundaka i njegove milione, LDP ne opravdava JUL, sadašnji prazni rafovi ne opravdavaju ondašnju inflaciju, Nada Kolundžija ne opravdava oholost mladog Dačića, današnje privatizacije ne opravdavaju propast RK Beograd... Jasno sam rekla, izašla sam na ulicu 5. oktobra 2000. da bi Srbija stala na noge a ne da bi postala marionetska država kakva je postala danas. Ja sam danas sa istim shvatanjima kao 2000te i za iste one koji su me zvali da izađem na ulicu, a danas su na vlasti,fašista i nacionalista.
Sećam se i ja priče da su se delile dnevnice od 20 maraka za demonstrante, onda sam se smejala, danas više nisam sigurna..
Veliki pozdrav

"Sten" je u pravu. Da je Milošević bio vlastodržac koji je mislio samo na svoju vlast ne bi se odupirao Imperiji i NATO paktu.

Ne mogu da verujem da posle 10 godina od 5. oktobra postoje komentari u kojima se veruju da je Milošević otac nacije ili patriota. Zar je sećanje nekih srba koji ga i dalje obožavaju toliko kratko i plitko. Ja sam za vreme Miloševićeve vladavine studirao u hladnoj sobi sa 12 časovnim restrikcijama struje, sa menzom u kojoj su utorak i četvrtak bili mesni dani (samo tad je ponekad bilo mesa), sa platama od 10 maraka inflacijom od 1.000.000%.

Pošto se neki bave analizom smanjene srbije od 5. oktobra po kojima je Milošević bio veliki čovek i patriota, evo moje analize šta bi bilo da je Milošević pobedio:

1.Izrucio skoro ceo politicki i vojni
vrh Srbije (Isporučio bi on bilo koga samo da on ostane).
2.Rasprodaja domacih firmi za bagatelu stranim
investitorima kao i poljoprivredna dobra u
Vojvodini (to je već radio sa Telekomom, uradio bi i sa ostalima kada mu zatreba para).
3.Donosenje sramne deklaracije o Srebrenici po
nalogu stranih mentora (kada je mogao da Karadžića i Mladića proglasi neprijateljima i da postavi granicu na Drini može i da donese deklaraciju o srebrenici).
4.Gubljenje drzavne teritorije Kosovo (već ju je izgubio 1999. i tad je objasnio narodu da je to pobeda politike srbije)
5.Vojvodina dobiva autonomiju.
6.Sandzak se priprema za samostalnost.
7.Deklaracija sa Turskom(nije mnogo poznat sadrzaj)
Plus dodatak
8.Totalni ekonomski kolaps.

E da moje pamet od nekih .... da malo odmorim.

Bojan Todorović, "PS. za sitnice ( pljačku, kriminalizaciju, nepotizam i bezakonje ) mu možemo i progledati kroz prste."...
Ne znam koliko je sam Milošević bio odgovoran za navedene "krupnice" (to što navodite svakako nisu sitnice, jer su uglavnom osnova za ratove!), ali zašto mislite da ikome treba progledati kroz prste?
Za vreme Miloševića moglo se legalno raditi, zakoni su postojali....Zašto mislite da je opsednutost ili opsesija nekim čovekom dovoljan razlog da se amnestira rukovodstvo Jugoslavije i ceo narod (mislim na Jugoslovene) koji je krenuo pogrešnim putem?

MILO DA N-e, za sve druge stvari SRS i g.šešelj ne valjaju, ali njihovo mišljenje o regularosti izbora je krunski dokaz, da je sve bilo kako treba u prvom krugu izbora, vrlo zanimljivo...prvo što je urađeno u napadu na skupštinu su zapaljeni glasovi glasača države srbije.zašto?šta je sprečavalo, da se pred nezavisnom komisijom, broje, ako treba i mesec dana, DA SE SAZNA PRAVA VOLJA GLASAČA.nije valjda presudna samo GALAMA, CIA I SVE ŠTO IDE SA NJOM? izgleda da jeste odlučila galama, cia i sve što ide sa njom i ZATO IMAMO DANAS OVU SITUACIJU U SRBIJI.posledice GALAMA, ŠERPI I MEDIJSKIH MANIPULACIJA, ne mogu dati ništa dobro bilo kojoj zemlji na planeti i koji god parametar pogledate kod nas, NE VALJA.srbija gubi godišnje min. 30.000 ljudi, plus oni građani koji napuštaju zemlju bez perspektive i budućnosti...o čemu se radi? nisu bitni naši političari, nego zemlja srbija i građani iste.kako je zdravlje građana srbije?koliko smo srećni kao ljudi?koliki nam je priraštaj?kakve su nam porodice, kao osnovne ćelije društva?kakvi su nam međuljudski odnosi u komšiluku, na poslu?koliko se zalažemo na poslu?koliko zarađujemo?kako se zabavljamo?DA LI SE SEĆATE "UGOVORA SA NARODOM"?šta se desilo sa tim ugovorom?pitajte nekog političara danas, da li ga se uopšte seća?itd,itd...ima toliko loših stvari, da je stvarno više smorno pričati o tome...pa zamislite slučaj SARTID?pokušaj gašenja BORA, kompletno gašenje grada niša, pokušaj gašenje poljoprivrede u srbiji, gašenje vojske, gašenja kvalitetnog školstva, gašenje kvalitetne zdravstvene zaštite, gašenje bioskopa, gašenje kosova i metohije, gašenje raške, gašenje vojvodine, gašenje amaterskog sporta, gašenje kulture, odnosno sve može, ali samo za naše "bogove"...TRANZICIJA, TRANSPARENTNOST...OBEĆANJA DA ĆE BITI TEŠKO PRVIH 3-5 GODINA, A ONDA IDU BOLJI DANI ZA SVE GRAĐANE...znate, toliko obećanja, a na kraju NIŠTA od toga, mogu samo, kao što i jesu prouzrokovali APATIJU kod građana.posle tog stanja, sledi mnogo gore stanje...

vlks
podsećaš me na autore filma Bal na vodi (srpskog) ...znaš ono gotovo je sa tiraniujom šumskog veslačkog kluba..kad ono šumskih u vlasti i u javnosti više nego nikada..
tako i ti "5. oktobra je ukinuto idoloopoklonstvo"
čitaš li komentare na nspm-u..eeeej na nspm-u, ne u tabloidu ili kuriru..
sada je stvarno i meni jasno da je Milošević ustvari pobedio na izborima, da je ona masa na ulicama bila virtuelna(uključujući i mene koji ne postojim), da su onih pola il ceo miliion mladiih obrazovanih emigranata, zahvaljujući kojim danas još više nego za vreme Tite nepismeni kolo vode - NATO propagnda....da je mali marko zaista raznosio gajbice, marija samo puštala muziku a arkan igrao pejnt bol.
ma teško njima kad vaskrsnu veliki on i car Nikolaj

Sloba je bio faca. Kamo puste sreće da je Milošević ostao na vlasti bar još jedan mandat. Danas bi ličili na državu.

Ovako smo kokošinjac od države.

Posle bitke svi su generali!

Poštovani profesore, smenu Miloševića treba gledati kao državni udar, i ništa manje od toga. To što je izjavio Marko Blagojević, napisao je neki agent CIA, a on samo pročitao. Protest je vođen iz Vašingtona, a naređenje da se zapali Skupština je došlo korišćenjem računara, jer je tako išla komunikacija. Taj prostest je bio vežba vođenja mekih revolucija u realnom vremenu. Plan je bio da se krene u građanski rat, ako Milošević ne prizna NjIHOVE razultate. Detaljan polazni plan razrađen je u Budimpešti, tj sedištu CIA u Mađarskoj. Neki oficiri u vojsci i policiji su dobili veliki novac da otkažu poslušnost Miloševiću, što su i učinili. Kasnije su i oni završili u Hagu ili ubijeni jer Vašington ne veruje izdajnicima, što je logično. To je isto urađeno i sa mnogim liderima DOS-a. Što se naroda tiče, perfidno je iskorišćen i namagarčen.

Sećam se i ja priče da su se delile dnevnice od 20 maraka za demonstrante, onda sam se smejala, danas više nisam sigurna...sada se daje mnogo više, zavisno od američkih mogućnosti, jer treba razvaliti do kraja!

Mislim da u ovom trentuku treba da se setimo naših velikih političara, mudrih ljudi koji su želeli dobro ovom narodu, iskrenih patriota i vrhunskih intelektualaca. Zbog čega je Goran Svilanović gotovo potpuno zaboravljen u današnjoj Srbiji? Ko je izbrisao Svilanovića iz našeg kolektivnog sećanja i zašto? Kako je moguće da i danas, u 21. veku, mi ponavljamo iste greške - one najbolje među nama potiskujemo, zaboravljamo proterujemo... Čak je i uspomena na Gorana izbledela!

Goran nije bio samo političar, bio je vizionar, bio je izuzetno obrazovan, artikulisan, vrhunski intelektualac. Možda u Srbiji još nije došlo vreme da tako sofisticirani ljudi uzmu stvar u svoje ruke? Možda još nismo sazreli. Možda je u tome problem, u sporosti našeg sazrevanja, u našoj produženoj političkoj adolescenciji? Ipak, ne mogu da se otmem utisku da zaborav Gorana Svilanovića nije sposntan istorijski proces! U pitanju je namerno brisanje Svinalnovića iz našeg kolektivnog pamćenja? Ko stoji iza kampanje protiv svilanovića? Koja je politička pozadina potiskivanja Gorana Svilanovića iz srpskog političkog i intelektualnog horizonta?

Gorane, vrati se!

Proglašavanje pobede još pre izbrojanih svih glasova kao što je uradio Blagojević iz CESIDa je deo strategije kojima je kasnije primenjena u drugim "kolor" revolucijama. Tako se mase pripremaju za kasnije osporavanje stvarnih rezultata.

Vrlo uspešno u Srbiji 2000te godine a kasnije, u drugim zemljama, sve manje i manje jer je sistem provaljen.

U Srbiji je 5. oktobra bio drzavni udar po CIA latino-americkom scenariju.
Ili po receptu od 27.marta 1941.
Cilj je ponistenje srpske drzavnosti, i pogledajte od 2000.te naovamo kako se ubrzano topi.
Da li je kriv kurta ili murta, svejedno je, mi nestajemo.
I to sirom sveta obelezeni zigom genocidnog naroda.
Kako je lako manipulisati srpskim narodom!
Pocinjem da verujem u istinitost konstatacije onog Irca, da smo po inteligenciji...

@ biljana
danas su na vlasti,fašista i nacionalista.
ko je nacionalista?

Dva puta sam, u kvartu u kom živim, bila član izborne komisije posle 2000.
Oba puta je isti mladić iz DS sam brojao listiće i krao naočigled svih, bez stida.
Svi su ćutali i uplašeno gledali šta se zbiva.
Niko nije ni pisnuo.
Oba puta sam se samo ja pobunila, napustila biračko mesto i uložila žalbu.
Zbog tih "nepravilnosti" trebalo je ponoviti izbore na tom mestu.
Ali, niko se nije ni osvrnuo na moje primedbe.

@Vojvođanin
Naravno da znate da sam mislio na Krunićevo kroatofilstvo. Jedina pozitivna tekovina SM-a je što Srbi vladaju Vojvodinom, a ne "Vojvođani" tipa Krunića. Ko zna koliku je ulogu odigrala i ta njegova rečenica na rukovodstva, javno mnjenje ostalih repubilika...
Ne smem ni da pomislim kako bi mi se zvala država da su njegovi istomišljenici ostali na vlasti.
Pitanje Jugoslavije je bilo složenije od pitanja vladavine Slobodana Miloševića. Nesumljivo bi se Jugoslavija raspala i bez njega. Tu ličnost je izbacila stranka koja je tada vladala 40 godina Srbijom. Za njega Srbi i građani Srbije nisu glasali do prvih višestranačkih izbora, a tada je pobedio zahvaljujući ukidanju pokrajina(što je većina tada podržala) i medijskoj propagandi.
Jednom sam već napisao da i za autonomaše niko nije glasao, tako da "jogurt" nije bio ništa manje demokratski od njihovog postavljanja na vlast.

Odavno sam odustala od komentarisanja, ali ne i od citanja (makar dijagonalno) nekih tekstova objavljenih u NSPM.

Gospodine Antonicu, jasno mi je, kao sto sami rekoste da se ponosite navedenim tekstovima.
Ono sto mi nije jasno je zbog cega se ponosite. Da je u pitanju umetnicko delo mogli bismo citirati latinsku izreku: o ukusima se ne raspravlja. Ovako....?

P.S. Po meni, Vas tekst za ponos je psiho-socijalna analiza knjizevnika Basare.

Analiza članka Slobodana Antonića pretvorila se (gle čuda!) u raspravu "Za i protiv Slobodana Miloševića". Jedan uravnotežen tekst u kome autor iznosi svoje viđenje vladavine SM i petooktobarske revolucije,poslužio je kao povod za dokazivanje večne pameti jednih i naknadne pameti drugih...

Bio bih veoma zahvalan onome ko me prosvetli o sledećem:
a)Jesu li svi oni ljudi koji su jurišali na Skupštinu,simbol Slobine vladavine i mesto gde se sve što je jednokrevetna koalicija ishalucinirala pretočavalo u zakone-plaćenici CIA i ostalih centara moći?
b)Je li u SPS uopšte u svojim analizama (koje je verujem kao svaka ozbiljna stranka radila)proigravala mogućnost da jednog dana ode u opoziciju?
Lično,verujem da nije. Ako je neko i razmišljao o tome,ne verujem da je imao smelosti da tako nešto "provuče kroz uši" predsedniku stranke. Mislili su da je dovoljno to što imenuju i postavljaju izborne komisije,ako zaškripi,imaju policiju i (valjda) vojsku,... Šta kažu stari i novi Slobini fanovi?
v)Neki od komentatora čije mišljenje inače veoma cenim kažu da su u vreme koje je predmet Antonićevog teksta živeli u inostranstvu...Pa zašto pobogu? Mislim,ovde je bilo sve što čoveka može inspirisati na veći rad i odricanje,običan svet je imao šansu da se iskilavi radeći za 5-6 maraka dnevno,intelektualci su mogli da se spore sa akademicima i profesorima koji su podržavali SPS i JUL,tribine su održavane u svakoj šupi,vojnici su imali šanse da se istaknu u ratovima(stvarno,kako se SM nije setio da deli više odlikovanja?),lekari su mogli da pokažu sve šta su naučili tokom studija i staža-lečili su ljude pomoću štapa i kanapa,treba li još nabrajati? Ipak,nešto ih je odvelo u svet;Potreba da sebi i porodici obezbede bolji život,stručno usavršavanje,a neki su jednostavno miran svet koji nema previše volje da se snalazi tražeći "ortaka iz kraja" koji "valja" benzin ili dilera kod koga može hitno kupiti marke,pošto mu se već posle podne plata drastično smanjuje...nastavak-

Ali onaj narod,ona sirotinja koja nije imala kud da ode,kao u pesmi gde "knezovi nisu radi kavzi,nit su radi Turci izelice,al je rada sirotinja raja..."ti ljudi su srušili Miloševića.I nisu oni glasali za DOS jer im se dopao njihov "Ugovor sa narodom",a kasnije svojim leđima branili svoje pravo da izađu na izbore i glasaju za koga im padne na pamet,zato što su verovali da će im kad sruše Slobu sa neba padati pečene ševe. Glasali su ne za DOS već protiv Miloševića.
I niko nema prava da ih sada proziva zbog izbora koji su tada učinili: To su Srbi i građani Srbije koji imaju biračko pravo,izabrali su kako su hteli-a vi kojima se to ne dopada,svoje mišljenje možete okačiti mačku o rep.
Kako god da okrenemo,jedna od tekovina 5.oktobra je ta da smo se izborili za smenjivu vlast.A to što ta vlast svojom demagogijom,podmićivanjem i marketingom bolje od one Slobine manipuliše biračkim telom,to je problem tog biračkog tela.Ako ne vide manipulaciju-neka im i dalje vlada maneken uz pomoć kriminalaca sa belim kragnama.To samo znači da bolju vlast ne zaslužuju. Ko ste vi da ih vređate svojim dociranjem i seirenjem tipa "Lepo smo vam govorili"?

@Vojvođanin
Republičko rukovodstvo se od početka 80-tih zalagalo za ukidanje preširoke autonomije pokrajina. Nije tu bilo želje za jačanjem federacije, već jačanjem republike.
U vezi Kosova i Crne Gore pričaš kao da nisi živeo u istoj državi kao i ja sve ove godine. Crna Gora je kao republika dobrovoljno ušla u federaciju, te potom istupila iz zajedničke države. Tvrdnja da je ona nešto ekonomski ili poliički gubila u fedraciji, pa da je iz tog razloga došlo do razdvajanja je besmislica.
Što se tiče Kosova, to je dugačka priča i njen početak nije 1988. godine. Želja za otcepljenjem od Srbije na tom području ima veze sa težnjama određene nacije, a ne ljudi koje povezuje činjenica da žive u pokrajini. Kosovo je moglo i trebalo drugačije rešiti do sredine 90-tih, ali nije na našu žalost. Posle je usledila pobuna, medijska propaganda protiv Srbije i bombardovanje čije posledice i danas osećamo.
Kako je donesen taj Ustav 1974. godine? Ustav protiv koga ste vi bili je izglasalo više od 50 posto upisanih birača Srbije, a taj su napisali funkcioneri jedne partije.
Ko je izabrao Krunića i ostale koji su se probili u partiji nakon smene liberala? Sloba je makar naknadno dobio potvrdu ispravnosti svojih poteza na izborima. Oni nikad nisu pitali narod, pitam se zašto...

Čini se da su mnogo bolji komentari komentara nego komentar.I to u poslednje vreme često biva.Naravno, ne bismo bili Srbi kad se ne bismo razlikovali ali ima mnogo onih koji su bili u stanju da objektivnije i rekao bih nepristrasnije vide ulogu Slobodana Miloševića nego pisac komentara gospodin (treba li ga ovako titulisati, neki ga nazivaju profesor?)Antonić.
Taj Slobodan Milošević je imao format državnika.Kad je dospeo u Hag stekao je oreol nepravedno optuženog.
Kad je tamo (po svoj prilici) ubijen nije stekao oreol mučenika, nitki pravednika.
Zasuli smo ga đubretom, političkim jalovinama koje se mnogima pa i njemu mogu da pripišu.
Sada bežimo od istine koju istina nije lako utrvrditi,pa njegovu smenu pripisujemo izbornoj Kosštunicinoj pobedi.
Velja Ilić je rekao da je u zgradi skupštine bila još uvek kad su oni 5 oktobra nadirali ekipa koja je krivotvorila izbore i da su možda(on nije kategoričan ali mu je stalo da na to izađe)oni iz tog tabora zapalili izborni materijal.
Nikada nije ustanovljeno da je on naredio da Legija likvidira Stambolića ali jste ustanovljeno da je Đinđić tražio od Legije da spreči armijsku intervencjiju.Ko je tu intervenciju sprečio nije baš savim i sigurno utvrđeno. Ali jeste da je taj isti Legija ubio Đinđića.Sve su to zagonetke koje nećemo lako rešiti.Mnogo smo talentovaniji da skrivamo ubice i njihove nalagodavce, nego da inspirišemo prave privredne akgtivnosti.Ako je za vreme Miloševića užegnuta korupcija, zašto je sada, posle deset godina, ustanovljeno da smo po korupciji prvi na svetu a po platama na dnu balkanskih a ne Evropskih država, svjedno što smo za to vreme pozajmili i skrckali uludo 30 milijardi Eevra.
Mnogo je zagonetki i još više kala u koji se uvaljujemo.
Milošević je doneo samosvest narodu.Oslobodio ga straha da je u večnoj defanzivi tokom cele te druge polovine prošlog veka i da je za sve kriv.Ovi koji su došli su od nas načinili narod u belosvetskom obdaništu gde nam čak i Kacin izmiče šargarepu a preti motkom.

@brm///sreda, 06 oktobar 2010 10:51---------Retko repliciram. Nemamo iste motive za komentarisanje. Vaši su usredsređeni na repliciranje drugima i često su kao vickast, najčešće maliciozni pokušaj a uvek su cinizam. Razlog za tako nešto je sigurno u vama i vašoj predslici realnosti. A koliko ste daleko ili blizu pravoj dimenziji neminovno i dnevno arbitrira ts ista stvarnost . Tu je kraj polemike s moje strane. Lenj sam za ne kreativno i dokono.

@slobodan45!
Moj komentar je bio pokušaj da se razreši večna dilema da li je Vojislav Koštunica na izborima 24. septembra 2000. godine dobio nadpolovičnu većinu ili ne. Ni više ni manje od toga. O svemu ostalom što ste napisali možemo na nekom odgovorajućem tekstu da raspravljamo letnji dan do podne. Ovde ne, nije tema.
Pozdrav!

@g. Pavkov i ostali postovani komentatori
Narod je zeleo demokratiju - postene izbore, sme-
njivost vlasti, Narodnu Skupstinu, ... sve ono
sto treba da bude garant razvoja i boljeg zivota.
Za SAD, Jugoslavija (cak i ostatak) bila je
nezgodan ostatak (imajuci ugled u svetu van svih
merljivih velicina), a Srbi, kao pro-Ruski (tako
samo-etiketirani) element, sa JNA (propagandno
preuvelicane sposobnosti i "srpskom", ...)pa je
trebalo eliminisati.
[Zar je tajna da su SAD itekako ucestvovale u
njenom stvaranju, restauraciji 1945 (iako se
veruje u Chercilovu kljucnu ulogu)? Vise nije
tajna koliko se radilo na odvajanju od SSSR-a,
pokusaju da se Tito zameni, mnogo pre smrti, ...]
Igra SAD sa SM, morala se zavrsiti sto pre (SSSR
je davno nestao) a bezbrojne partije (vidjene
kao karikatura americke formule demokratije) nisu
bile sposobne da odlucno poraze SPS.
Zato su "rogovi" strpani u jednu vrecu, na vrecu
stavljena etiketa - DOS, obucen "Otpor",
"keshirano" (zakon je bar 40% nazad na ruke darodavcu-"provizijica") pa je Srbija dobila svoju
novu "revoluciju".
Kako nije ni postojala namera, to smo dobili parti-
kratiju umesto demokratije i politicki sistem u
kome je "vlast" besmrtna. Vec znamo novu
"garnituru", ali izvesno, ne i novu vlast.
Pocelo je (nasatvilo se, ustvari) sa izbornom
ujdurmom, pa se nastavilo (na svim nivoima i u svim
prilikama).
Tako, g. Pavkov, nismo dobili ni smenivost vlasti.
[Kao sto je stvoren idealan rat- "protiv terorizma"
tako je svoren sistem "vecite vlasti" (akteri-
smrtni ljudi, su u "tranziciji").]
Da sve bude lepse, moral smo prodali.
Bez morala kako mozemo definisati nacionalni cilj?
Bez morala, kako mozemo izgraditi drzavu, njene
institucije i sisteme koji svojim funkcionisanjem
obezbedjuju put ka cilju?
Da li danasnja "garnitura" - plod "revolucije",
moze da obrise "puter", osvesti se i uspostavi
moralne vrednosti i uto uveri narod?
Dok od njih cekamo odgovor, mozda bi ...?

Ispravka: Pet maraka dnevno zarađivali su oni koji su "srećom" ostali bez posla pa su radili kod privatnih preduzimača,u poljoprivredi...
Oni koji su radili u propalim OUR-ima i drugim "društvenim" firmama toliko su zarađivali mesečno.
Ali,to za vas nema veze,vi ste imali gde da odete...
Naravno,ne zameram vam,i sam bih otišao da sam imao gde.U to vreme sam se "skinuo" iz vojske jer mi je plata bila mala da bih od nje izdržavao porodicu,a bilo me sramota da tražim odsustva svakog meseca kako bih radio nešto dopunski.Zbog angažovanja na ratištima(dok ste vi očito imali pametnijeg posla) dve strane ambasade su mi odbile aplikacije za iseljenje.Ne zameram nikom ništa,osim što mislim bi bilo lepo da ne odričete građanima Srbije pravo da biraju vlast kakvu hoće.Ni kod rođenog brata kad uđete u kuću,ne govorite mu kako je glup što je okrečio zidove u ovu ili onu boju...
Inače,znanjem se ne bi trebao razmetati neko ko nije uspeo da zapamti čak ni prezime onoga s kim se upušta u polemiku.

G.Sten, to je Vaša verzija događaja. Moja je sasvim drugačija. Informacije su bile dostupne svakome ko je hteo da gleda i sluša. A mnogo se može pročitati i iz konteksta, nije narod baš glup. Prestrašen da, glup ne.

Nikakav "švedski" standard više nije mogao da ubedi ljude da podržavaju SM. Iako su obećanja DOS-a bila jednako neodređena, sa suviše "ako", ali su pala na PUSTO TLO između dve vladavine, međ' dva režima. Ne zaboravite, dotada (2000.) se opozicija već dobrano oprobala u vladavini u lokalu, i pokazala se kao gora od prethodnika, i to ne samo u Beogradu.

Lično, "oterao" sam SM jer sam doveden do egzistencijalnog zida, iako sam zarađivao daleko više od 5 DEM, kao mnogi ostali. Ne svodi se egzistencija na pare, nego i na ličnu i porodičnu bezbednost, čije smo teško ugrožavanje osetili na svojoj koži. Žao mi je što to ne prepoznaju ljudi koji su tada živeli "napolju", iako sam i ja imao slične ambicije.

Bez uvrede, ali svi koji su otišli su izgubili pravo da komentarišu komentare onih koji su ostali ovde. Ne i da iznose svoje mišljenje, naravno.

-----

Detalj: pre izbora su išli po kućama i agitovali za SM/JUL. Mnogi su potpisivali iz straha, dajući lične podatke kao garanciju da će glasati za njih. I na mene je (kućni savet!) vršio uticaj, ali sam ih izbacio iz stana u par navrata. Par dana kasnije mi je policija došla na vrata i tražila mi prijavu boravka, podatke... te su me i oni verbalno maltretirali pred troje male dece i ženom. Morao sam da idem u policiju da dajem neku izjavu, prijavljujem sa svedocima svoj boravak u tom stanu/gradu!?! (imao sam adresu u LK par ulica dalje), iako se to nikoga ne tiče: valjda možete boraviti u nekom prostoru, a da živite u drugom?

Nastavak, svima...

Stoga, oprezno sa emocijama i stavovima napram drugih. Ne uzimajte sebi za pravo da presuđujete onima koji su i dan-danas vrlo oprezni (a i netolerantni!), jer smo izujedani i paranoični naspram svega što nam servirano!

-----

Da se vratim malo i na članak. S' obzirom KADA je ovo pisano, g.Antonić poseduje izuzetnu pronicljivost i "javlja mu se" pravilno, pa ima sve razloge da bude ponosan na sebe, kao što reče i sam.

On je barem zapisao svoje misli i obelodanio ih na vreme, pa je u prilici da bude jedini autentičan ovde, svi mi se javljamo sa naknadnom pričom.

Srdačan pozdrav!

Građani su Miloševića doživljavali kao autentičnog zastupnika srpskih nacionalnih interesa. I zato je analiza koja se bavi cenom zejtina u vreme Miloševića i u vreme Tadića – potpuni promašaj. A ako neko već razmišlja na tom nivou, onda ne treba zaboraviti da su u vreme Miloševića plate bile 5 maraka a da danas zaposleni u sudskoj administraciji imaju platu 100 evra. I to mada je Srbija utrostručila spoljni dug i rasprodala svoje fabrike, rudnike, izvorišta mineralne vode, obradivu zemlju...
Uzgred, podaci o prosečnim platama koje čitamo ovih dana u novinama su vrhunac cinizma. Prvo, u taj prosek ulaze plate od 4, 5 i više hiljada evra visoko pozicioniranih pojedinaca, i drugo, ukupna novčana sredstva koja idu na plate sada se dele na milion ljudi manje nego u vreme Miloševića. Bez mnogo karikiranja može se reći da kada se broj zaposlenih u Srbiji svede na 100 hiljada, onda će prosečna plata biti 1000 evra.

Iako očigledno vladate materijom (narkoovisnici,tajne službe...) ne čini li vam se malo nategnuta tvrdnja da sam plaćen od strane obaveštajne službe,dakle saradnik strane agenture,dakle špijun,dakle izdajnik-a da me pritom uopšte ne poznajete?
Napisao sam na ovom i drugim mestima sasvim dovoljno da bi neko poput vas (ako ima interesa) veoma lako mogao da sačini moj psihološki profil. To je nešto sasvim različito od tvrdnje da sam uzeo novac ili nešto drugo od službe neprijateljske mojoj zemlji.Ako za takvu tvrdnju nemate dokaz-to je uvreda,a vi ste klevetnik.Kako vam se ovo dopada?
Mada me nigde niste lično pomenuli,u svom odgovoru meni rekli ste jasno i decidno:"Jesu (plaćeni),svi!"
Evo,ja Dragoslav Pavkov,podaci poznati redakciji, pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću svesno izjavljujem da nikad nisam očekivao ni dobio bilo kakvu materijalnu ili ne materijalnu nadoknadu za učešće (minorno) u rušenju sa vlasti Slobodana Miloševića,bivšeg predsednika Savezne republike Jugoslavije. Novac ili nešto slično niko mi nikad nije nudio,bolji život i vraćanje dostojanstva i ugleda srpskom imenu nisam (još) dočekao. Od troje dece sa diplomama raznih viših i srednjih škola ne radi ni jedno,svoje potrebe servisiraju radeći povremeno kod kojekakvih (...).Nesposoban sam da se uvlačim tašna-mašna biznismenima i političarima,a i njih je Bog dao takvima...Više ne verujem da će u Srbiji ikad biti drugačije,"'ranim decu pa šaljem kod Švabe" prvom prilikom,a ja ću do kraja ostati ovde da kritikujem barabe sa obe strane političkog spektra.

Gospodin Pankov,
Čitam Vaše tekstove i smatram da su konzistentni, iskreni i dobronamerni, dakle poštujem Vas i kad se ne slažem sa Vama. Takođe, iz ličnog primera, smatram da je među onima koji su se ljutili na Miloševića, kao na primer ja, i smatrali da u nečemu greši, kao opet na primer ja, i među onima koji su se čak i borili da on ode sa vlasti, bilo vrlo dobronamernih i čestitih ljudi.
Ja sam učestvovao sedamdeset i osam dana u protestima protiv bombardovanja i uložio dosta energije, vremena i izgubio mnogo novca da bi mi posle svega bilo rečeno da sam to radio za novac. A nisam. Mogu misliti kako ste se naljutili na mene jer vi niste uzeli ni dobili nikakav novac. Ali ispostavilo se da osoba koja me je "uvukla" ili "gurnula" ili da upotrebim originalan izraz "lansirala" 8 iako me nije trebalo gurati, niko me ne bi zaustravio da utradim to i opet bih ) dobila novac i od tog dobijenog novca utrpala mi jedan deo da kupim neka kola koja mi se nisu dopadala niti su mi toliko trebala.
Sada mi je žao što sam mu vratio taj novac, a nisam ga dobro istukao. Razumijem vašu ljutnju i uvređenost.
Međutim, vaš KOMANDANT jeste, general Perišić jeste dobio novac i plaćen je za sve što je učinio protiv Miloševića, a nešto od toga je snimnjeno i na kameru, i to ste mogli videti. TO je dokaz.
I ja sam služio vojsku, najviše što sam dogurao bio je čin pitomac razvodnik, skinuli su mi taj čin nakon deset dana, i vrlo dobro znam da vojnici nemaju političko mišljenje, da moraju misliti kao i njihov komandant. Moraju, ako su vojnici. A vi ste tada bili Perišićev vojnik.
Dakle niste dobili novac vi, ali Vaš komandant jeste. I to ne samo od CIA-e, nego i u Zadru od Hrvata, i Mostaru od muslimana, i Vasiljević je plaćen od Hrvata da inscenira Ovčaru, i dan danas mu prave ustaše iz Granićevog i Šuškovog klana štite i izdržavaju decu i ženu u Kanadi. Njima je poverio svoju porodicu, a Slobodanu nije, a nije mu je on ni tražio.
S Poštovanjem "nataša".

Ja znam jednog koji nije dobio pare.

@Biljana Nikolic
Ja nikome nista ne odredjujem, ali na osnovu istrazivanja, ciji se rezultati mogu procitati i u stampi i na osnovu vlastitih utisaka iz mojih povremenih poseta Srbiji uveren sam da bi mnogi rado otisli iz Srbije.
Oko prava komentarisanja: ja se izvinjavam ako ste moje komentare doziveli kao stavljanje soli na zivu ranu, ali Vas uveravam da je moje javljanje bilo sa najboljim namerama.

To što vi repetitivno navodite jeste po vašem mišljenju sličnost između Hitlera i Miloševića i možda za sebe imate i pravo, ali zar te iste sličnosti ne postoje između Miloševića i na primer Đinđića ili Đinđića i Hitlera po istim kriterijumima?
To nije ni pitanje, a ni sporno, zapravo za suštinu je irelevantno. A suština je Milošević je bio neprihvatljiv za Slovence, Hrvate i mnoge Srbe znatno manje nego Hitler.
Jedam moj prijatelj mi je rekao da oni oduševljeni ljudi iz Maribora nisu Slovenci nego verovatno Nemci ili Austrijanci. Možda je i tako, ali u Handžar diviziji nije bio ni jedan Nemac, kao ni u Bali Kombatar organizaciji, a ipak su klicali Hitleru. Miloševiću nisu, jednostavno pozelene od mržnje kad se on pomene. Reč je o prihvatanju i odbacivanju. Dakle zašto je Hitler prihvatljiv, a Milošević nije, kad su već isti. Zašto su prihvatljivi Hitlerovi logori, Aušvic, Dahau, ili Pavelićev Jasenovac, a to nisu metafore nego stvarni logori smrti, a nije prihvatljivo Miloševićevo nasilje koje ste vi metaforično opisali kao "motka po leđima" čak i da nije metaforično, čak i da je on stvarno nekoga udarao motkom po leđima, što uzgred budu rečeno nikada nije dokazana, ali u mnogim slučajevima, npr. Račak kao optužba je odbačen, ali to osdbacivanje nije ni malo smekšalo one koji su ga podmetnuli zu optužbu, izvinite zbog grubog izraza "podmetnuti", nemam drugi. Dakle kad već volite tako, eto isti su, ali po čemu se to razlikuju da je Hitler prihvatljiv, nije bitno koliko, a razliika u stepenu prihvatljivosti se menjala od 1941 do 1945 godine.
Znate zašto vas to pitam i zašto vi nećete da odgovorite na to pitanje? Zato što je mera prihvatljivosti ujedno i mera suštinske sličnosti.
A prihvatnjivost nije samo ono mahanje zastavama i pozdravljanje "Hajl", nego i odnos prema Hitlerovim vojnicima, Valdhajmu i Genšeru, Vojtili Izetbegoviću. Zašto se goni sudski Miloševićev sin, a ne goni se sin Ante Pavelića, ili Andrije Artukovića, kad su isti.
Biće da ipak nisu isti.

@natasa
Bravo za komentare,a neki retki na ovom sajtu se
polomise da nam objasne nesto sto se ne moze nikako
objasniti.Ne mogu nam objasniti nikako,sta se desilo
pozitivno u Srbiji za poslednjih 10 godina?Ima li
tu krivaca?

Svaka čast gospodine Bojane, znači bile su dnevnice od deset maraka, a i neki su prigrabili znatno više, a većina je ostala na tih deset maraka. I još nešto nisu bili samo sendviči, bila su i topla jela.
Vi tvrdite da su neki dolazili samo radi tih deset maraka. Koliko cenite da je bilo takvih? Dva, pet, deset posto, sedamdeset posto?
Što se tiče vaše gorčine i nade da će promenom Miloševića biti bolje potpuno je normalno da neki ljudi tako misle, ali nije produktivno. Najbolji način za oslobađanje od gorčine su humor, stvaralaštvo i racionalizacija. Agresivnost tu ništa ne pomaže. Ljudima punim gorčine, kojima je tih devedestih zaista prekinut sadržajni društveni život, koji su bili onemogućeni da rade, stvaraju, uče, putuju, letuju, posećuju rođake, provode kvaliti tajm sa osobama koje vole, najmanje je potrebno da im se da stvarni ili fiktivni krivac na koga će preusmeriti svu svoju gorčinu pa i mržnju da bi im bilo lakše. Bilo je i gorih slučajeva, stotine hiljada ljudi je bilo prikraćeno čak i za krov nad glavom i dva bilo kakva obroka. Kad se tome doda hladnoća, mogućnost da poginu bez ikakve svoje krivice, da budu odvedeni u logor.
I to sve napravio jedan kako vi kažete "staršljivi", "neinteligenjntni" i "neobrazovani čovek". To je nemoguće, čak da je taj "vlastoljubivi diktator" bio i hrabar i inteligentan i obrazovan. Iza toga svega je stajala neka "viša sila" i organizacija.
Čuo sam da u medicini postoji metod da se pacijentu kome se ne zna dijagnoza da neki lek, koji leči pretpostavnjenu bolest, pa ako se oporavi znači da je bilo to. Eto vi smeniste Miloševića, eto Milošević ode, a šta se promenilo, da li je sve isto samo njega nema, ili je sve gore samo njega nema. Kakve su perspektive, jeste li sad sigurniji za budućnost svoje dece.
Stari Glembaj, je u istoimenoj drami, ostavio sinu ćup ukradenog zlata, ali ne i srećnu budućnost, koju je opredelila porodična sklsklonost i mladog Gembaja da ubija, a ne ukradeno zlato i kupljena plemićka titula.

Iliti u (slobodnom) prevodu:

Moram da Vam kazem, gospodine Antonicu, da ste me duboko razocarali. Tekst nije na nivou Vaseg imena i NSPM. Vrvi od netacnosti, povrsnosti i animoziteta. Sto se tice rezultata glasanja, podsecam Vas da je Okruzni sud u Beogradu pre dve godine oslobodio clanove Savezne izborne komisije optuzbe da su kradeni glasovi. Kostunica i Milosevic su morali u drugi krug, tim pre sto su rezultati sa KIM ponisteni, na zahtev DOS, zbog toga sto su biracka mesta zatvorena, zbog straha od terorista, vec u 18 casova. Vulgarna je neistina i da je Milosevic trazio od Pavkovica da reaguje vojskom. I tako dalje i tako slicno. Nije Vam ovo bilo potrebno, postovani Antonicu!
NIsam,verujte mi bar na rec, da nisam navijac, ali imam jos hrpu dokaza da Vas opovrgnem. I ovo je dovoljno, mozda cete da objavite.

@Odbrana i poslednji dani!

Pa sledi:

Ovo je nekakva greška, verovatno se radi o drugom komentatoru jer ja ovo nisam napisao.

@johny rebbel

Naobrazba?

Kad je to za čitanje i širenje izmišljotina bez i jednog makar nagoveštenog ili ponuđenog dokaza trebala bilo kakva naobrazba?

To se dragi moj Johny zove kleveta i za to treba nešto drugo...

Ili Vi i Vaš vrli politikolog ipak imate neki valjan dokaz koji bi dao smisla celoj priči ali ga dobro krijete?
Zašto?
Bilo bi zaista lepo da nešto od navedenog pokušate da dokažete konkretnim i proverivim činjenicama, imenima, brojkama, adresama, datumima....

Nećete naravno. Nemate ih.
Ali ako su Vama za zadovoljstvo dovoljne klevete i insinuacije - uživajte. Neću Vam smetati.

Tačno, rezultati sa KiM su poništeni na zahtev DOS-a zato što su biračka mesta zbog straha od terorista zatvorena već u 18 časova. A to ranije zatvaranje biračkih mesta je pre izbora bilo dogovoreno sa DOS. To nije bila nikakva Miloševićeva „ujdurma“.

Da je Habermas ideolog ekstremne levice koji se zalaže za ukidanje nacionalnih država – nije sporno.

Da je Đinđić otišao na studije u Nemačku zato što je „jugoslovenski marksizam oslabljen politikom otvorenosti prema Zapadu“ – može se pročitati u njegovim biografijama i izjavama njemu bliskih ljudi.

Da je Đinđić imao radionice za izradu tekstilnih artikala, pre svega košulja, nije sporno. On sam je o tome jednom govorio u Skupštini. Kakvi su bili uslovi rada u tim radionicama - to je možda sporno.
Da je Đinđić posle marksističko-anarhističke faze postao ekstremni pristalica liberalizma i evro-atlantskih integracija – nije sporno.

Da li je radio za neke obaveštajne službe i koje – to je sporno.

Da je bio glavni organizator puča Petog oktobra – nije sporno.

Da je njegova životna deviza bila – kome je do morala neka ide u crkvu –nije sporno.

Bojane za Vas je istina samo ono što USA i EU izfabrikuju (za svoje potrebe) kao istinu a sve drugo je laž. Do pre neki dan američki medicinski eksperimenti nad ljudima nisu bili "istina".

milo i da i ne!

evo, sa malim zakašnjenjem, izvinite, strogi odgovori, na Vaša odsečna pitanja, koja odišu nekom "strogoćom":

1. pojma neznam, ne interesuje me.ima ko zna.
2. pojma neznam, ne interesuje me.ima ko zna.
tu bih mogao da završim(bilo bi smisla), ali nastaviću(verovatno nema smisla):
ono što znam , da sam ja i još nekoliko miliona mirnih, normalnih srba, srba pravoslavaca, srba ateista, srba muslimana i srba katolika, je da smo izgubili srbiju,zbog naivnih neznalica,zbog sitnih potkupljivih ljudi, zbog ljudi kukavica, koji neznaju šta je sloboda i država.u ključnim istorijskim trenucima po zemlju srbiju, uvođenje demokratije i pripadnost nekoj partiji, su shvatili kao navijanje za partizan, ili zvezdu, ili još gore, glasaću za onog ko mi da "nešto"...SM ima dve ključne greške, ali da je bio neko drugi (dokazano već) imao bi na stotine grešaka.prva greška, po meni je, što je pristao da se bavi politikom, a druga, što je dozvolio da se sistem NEGATIVNE SELEKCIJE širi po srbiji kao kuga...srbija, očigledno, nije bila spremna teškim izazovima vremena i zato postajemo BG-pašaluk.potrebno je bilo jedinstvo, odricanje, ali mi, danačnji srbi, volimo samo NOVAC I DOBAR AUTO.ne interesuje nas, da li je komšiji teško, gde su granice, ko ih čuva i da li taj što ih čuva, ima neki problem i da li i taj čovek ima pravo na život.to je to.više volimo da budemo analitičari naših VELIKIH LIDERA.kakvi su to lideri, vreme je pokazalo.međutim, pokazalo je i kakvi smo i mi grašani.

Rezime dva razmišljanja o 5. oktobru i 128 komentara: bila je to obojena revolucija.

@Todorovicu,
Svako uporedjenje Milosevica sa Hitlerom,je jedan-idiotizam.
("Milošević je Srbima, konačno, doneo ono što je Hitler Nemcima, a za narode SFRJ bio ono što Hitler za Poljake, Francuze, Engleze…").
Zasto ponavljate ovu glupost,to je druga stvar.
Ne znam dali ste vi svjesni da pripadate jednoj dobro orkestriranoj propagandi, ponavljajuci bezkonacno ovu besmislicu ?
Da vam objasnim (ako mi to cenzor dozvoli, jer ja ne uzivam toliko privilegije na ovom sajtu kao vi). Bicu kratak.
Vidite, Todorovicu, kad proglasimo Milosevica za Hitlera, onda smo proglasili da je Kosovo 'oslobodjeno' od 'Hitlera'. Kad proglasimo Milosevica za Hitlera, onda dozvoljavamo da nas svaki satrap zapada 'de-nacificira'. Kad proglasimo Milosevica za Hitlera onda smo zahvalni nasem 'oslobodiocu nacizma', koji nas je bombardovao i rasparcao. Na kraju, kad ubijedimo Srbe da je Milosevic ustvari Hitler, onda ce Srbi pognuti glavu i trpjet sve eksperimente koji se im namecu. Ukratko, kad je Milosevic 'Hitler', onda su sva sredstva dozvoljena protiv Srba.
Vi se , Todorovicu, ocigledno smatrate pozrtvovanim borcem protiv Milosevica (koji se mrznuo pod suzavcem) za demokratiju. Da vam samo napomenem, vas 'Hitler', Milosevic je zrtvovao mnogo vise za Srpstvo -njegov zivot. Za vas izgleda, ovo predstavlja samo njegovu pohlepnost za vlast. (Kakvu vlast Todorovicu, kad se ide na giljotinu?).Vasa neosjetljivost zapanjuje.
Zoran Djindjic je napravio model za sve vas.
Jedan marksista, kome je Tito postao "burzoa" pa je trazio cisti Marksizam, da bi se na kraju pretvorio u naj-odanijeg slugu imperijalistickog kapitalizma. Ove ideoloske akrobacije, Todorovicu, su kostale glave srpskom narodu.

(moj komentar na koji odgovarate, se pojavio sa zakasnjenjem, kao po kao po obicaju)

Samo jedan detalj :
"Vaš strah od posledica razumem i nije neosnovan, ali Vaš pristup tome je pogrešan i nadasve - zakasneo"
Necu vas razocarat, Todorovicu- nije bio "zakasneo" a "pogresan" sudicete sami.
Jos kad su prve bombe pocele da padaju na Srbe, postalo mi je jasno da promjena rezima je bilo zadnje sto je Srbima trebalo. Ukratko, od tad sam bio "za" Milosevica i Karadzica bez da sam obozavao ijednog od njih .Njihove ocigledne greske i nespretnosti su izgledale manje vazne nego borba Srba protiv raspada Jugoslavije (gdje su, naravno imali njihovu 'Veliku Srbiju'). Napad Zapada na Srbe me je pretvorio, od anti-komuniste u obicnog srpskog nacionalistu. Mislio sam , i nastavljam da mislim, da je napravljena jedna ogromna nepravda prema narodu kojega nikad nijesam smatrao najboljim na svijetu, ali kojemu ja pripadam. Stavit ideologiju iznad tog napadnutog naroda, mi je izgledalo kao- izdaja svega sto su mi predci predstavljali. "Pogresno", Todorovicu ?
Posmatrao sam iz inostranstva sistematsku propagandu protiv Srba (koja jos uvijek traje), kao pripremu za agresiju, koja u druksem obliku jos uvijek traje.
Da vam dokazem, Todorovicu, da ste dio te orkestracije? Sami ovaj vas izazov je smijesan. Dali vi pratite zapadne medije? Vasi komentari su prakticno njihove otrcane kopije.
Na kraju, kad ste se tako arogantno upustili da me opisujete, dozvolicete mi da vam vratim istom mjerom. Vasa slika se ocrtava ovako,
Prvo, prezime vam je crnogorsko (iz Pipera?) potomak ste nekog crnogorskog zelenasa (separatiste tj srbomrzca), postali ste "jugosloven" pod uticajem Marksizma, da bi se pretvorili u obozavaoca naj-virulentnijeg kapitalizma. Zivite vjerovatno u Vojvodini gdje vas je Tito naselio (na imanju nekog Folksdojcera), odakle se pravite Srbin na ovome sajtu. (Ovo sve moze da bude netacno, ali to je utisak koji dajete sa vasim komentarima)